Apulia i Basilicata s Mondo Travel i zašto nemam selfie

DOŽIVLJAJ PUTNIKA - Čari magične Italije! Blog Apulija i Bacilicata, putovanje u Apuliju.

Regija Apulija, smještena na samoj peti talijanske čizme, dio je Italije koji odlikuju ravnice na kojima se uzgajaju tradicionalne vrste, poput maslina, grožđa, smokava itd. Osim bogate poljoprivrede, regiju karakteriziraju i brojne duge plaže, od kojih je najpoznatija Torre dell'Orso - duga pješčana plaža okružena liticama, u blizini Leccea. Apulijska arhitektura uvelike podsjeća na grčku i arapsku, pa takva mješavina različitih utjecaja privlači brojne znatiželjnike, tako da smo i mi koji pripadamo tim znatiželjnicima s Mondom 28.10.2018. krenuli u avanturu i istraživanje. Na vratima Jadrana pridružio se ostatak ekipe, dok su oni smištali bagaje i tražili svoja sidala, pale su prve fotografije za uspomenu, strpljivi i dragi Aleks vodič, te naš super vozač Darko, bravo majstori!

I tako krećemo, prva stanica San Marino. Republika San Marino (tal. Serenissima Repubblica di San Marino) je treća najmanja država u Europi (poslije Vatikana i Monaka), potpuno okružena teritorijem Italije. Dočekala nas je kiša, ma di baš danas, zar nije mogla pričekat još koji dan, ma toliko vitar puše da ni lumbrelu ne moš držat, na svakon kantunu jedna u škovacama slomivena i ostavljena. Pa kako ću sad snimit selfie... i onda pogled doli i zaboraviš na selfie, pogled da ti zastane dah. Vrludajući ulicama žensko ka žensko, dođe na svoje, majko mila... i moraš uć, povirit...i opet zaboraviš na selfie... Šetamo dalje, kiša sada pomalo rominja, tamo u daljini pogled pada na predivne jesenske boje i vrhove jednog od tri tornja, brzo, drž' mi lumbrelu da aparat ne pokisne, vidi divote

Vrime je za krenit put autobusa, ne smiš kasnit, nije u redu da svit tebe čeka, žuriš i onda priroda učini svoje, aj, samo na brzinu ovo nebo iznad San Marina, pomišale se boje, od plave, crne, narančaste, najrađe bi čovik osta još malčice... barenkon uru vrimena. I opet ništa selfie...nema veze ima dana, večeras Rimini i onda uletila dobra spiza, čaša vina, šetnjica, ...ajme judi, pa ovi već okićeni...

U  Bariju me skupila bakica i onda se doma nosila prva manistra, nije bilo slobodne ruke za selfie. U Štrumpfograd (Alberobello) lagano smo se šunjali da ne probudimo Gargamela, a pošto mu je i mačak stekao našu južnjačku naviku i odradio jedan pižolet, mi smo bili libero, za radit šta nas voja... Poneseni slobodon i zaneseni lipoton neki su odlučili obnovit zaruke i još kad je Ona iznova rekla Da...od sriće se pritvorija u Spajdermena... i dok je čovik sve to povata, opet nema selfie.. Onda je opet došlo vrime da se malo troše pinezi i štagod odnese doma. Pa ne može se držat takuin i radit selfie... Navečer smo obnovljene zaruke odlučili proslavit, pa smo malo i zatancali.

Redali su se tako gradovi, Alek, daj ne trči, triba napravit lipi selfie za nagradu, i onda vidiš ono, pa ovo, ajme koja lipa rozeta, poslin ću selfie.. Još samo ovo, i vrime proleti, već si u busu. Matera, tamo ću ja okinit jedan selfie, i onda, opet ta dosadna kiša, ali, kad uđeš u to čarobno, neobično misto ni kiša ne skida osmjeh s lica. Aj Sandra, sad ti mene, evo i Jasne, sad bi malo iz ovog kuta, pa iz onog kuta, s ovim mobitelom, čekaj jednu s foto, e i ja bi još jednu s tabletom...na kraju nemaš pojma šta držiš i čije u ruci...

Opet se boriš s vitrom i kišom da uvatiš sve šta se uvatit da. Toliko je toga, ne može se mislit na selfie, sutra, jerbo triba i dobru talijansku kavicu popit, pa koji kolač pojist... Došlo sutra, ma Spličanka prvo mora provjerit jel s one strane isto more ka i s naše, pa opet zaboravila na selfie... Ko je vidija doć u Italiju i ne provat barenkon jedan đelato, i taman kad san od pustih vrsti uspila nekako izabrat i sist...i da ću.. a ono Ivanka... staaani, evo pridrž' moga... a meni odma pa mrak na oči, šta se vidi doli iz priloženoga... pa di je sad našla dokazivat teoriju da slika govori više od ijadu riči... aj, jesi li gotova više, otopit će mi se. Evo, more te ga gledat, i šta van je reka... e judi moji, put pod noge, pa u Polignano a Mare, da je ovo delicija za bogove jedino se tako možete sami uvirit... Ivanka + đelato = nema selfie

U Tarantu me malo pomela gužva, kad stojiš u redu iza svita kako ćeš sad radit selfie.. Aj, Castel del Monte, tamo ću.. I onda smo dobili jednu princesu Mirelu i dok se ona nama svima odozgar namavala, ode selfie. Nema veze, Ravenna, tamo ću ja to obavit... ali kad je bazilika pokazala svoje čari... i kad čovik ne zna di bi prije gleda, opet zaboravi na selfie, a ulice, oni lipi talijanski izlozi, onako kako to propja samo oni znadu uredit.. i opet ode selfie... vrime je proletilo, gre se doma..... i nema Selfie...

Meni sad ostaju lipe uspomene, nova poznanstva, Domenico i pisma Volare... letit ću ja dalje...jednog dana možda opet s ovim istim dragim ljudima, a i s nekim novim i s Mondo travel.

Živi i veseli mi bili,
Spličanka